euprava.gov.rs

esDnevnik (skraćenica od „elektronski sistem dnevnik“) je softversko rešenje za vođenje pedagoške evidencije (ocene, izostanci, vaspitno-disciplinske mere, pohvale, nagrade, itd.) i dokumentacije o učeniku od stane ustanove. esDnevnik je zamenio papirni dnevnik tako da se dokumentacija sada vodi u elektronskom obliku.

EsDnevnik omogućava objektivnije i efikasnije vođenje evidencije o obrazovno-vaspitnom radu učenika. esDnevnik skraćuje nastavnicima vreme administracije, nastavnik vidi samo ocene za svoj predmet i ne može da upiše nekoliko ocena odjednom. Sistem obezbeđuje da se poštuje zakonsko ograničenje da učenik ne može da bude pitan iz više oddva predmeta dnevno.

Korišćenje esDnevnika uticalo je na smanjenje broja žalbi na ocene kao i na broj izostanaka jer sistem šalje alarm razrednom starešini, roditelju i školi kada se učenik približi određenom broju izostanaka. Roditeljima ili drugim zakonskim zastupnicima učenika esDnevnik omogućava individualniuvid u evidencije o učeniku.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Da, mogu putem interneta da vide samo ocene svog deteta. Svim roditeljima ili drugim zakonskim zastupnicima učenika u školama koje vode evidencije kroz esDnevnik omogućen je pristup portaluMoj esDnevnik, a naloge za pristup portalu izdaju škole.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Spisak škola u svom gradu odnosno opštini možete proveriti na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili na Portalu otvorenih podataka.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Uvid u spisak verifikovanih javnih i privatnih osnovnih škola možete izvršiti na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru rubrike Verifikovane javne osnovne škole i Verifikovane privatne osnovne škole.

Poslednja izmena 22.01.2020.

Potrebno je priložiti uverenje o pripremnom predškolskom programu i uverenje o obavljenom zdravstvenom pregledu.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Kada učenici imaju aktivnosti u suprotnoj smeni od časova nastave, tada kažemo da su u produženom boravku. Redovno pohađanje aktivnosti u produženom boravku, iako je preporučljivo, nije obavezno. Nastavu vrši jedan učitelj, a produženi boravak drugi. Grupe produženog boravka mogu biti mešovite, odnosno mogu ih činiti učenici više odeljenja jednog razreda ili različitih razreda.

Celodnevna nastava je drugačiji oblik nastave – učenici koja su u odeljenjima celodnevne nastave imaju naizmenično organizovane časove nastave, izradu domaćih zadataka, slobodne i druge aktivnosti u toku čitavog dana, ane po smenama. Nastavu i druge aktivnosti realizuju dva učitelja, sa jasno definisanim zaduženjima po predmetima i drugim aktivnostima.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Spisak verifikovanih privatnih osnovnih škola moguće je preuzeti na veb prezentacijiMinistarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Nastava kod kuće organizuje se samo za učenike koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da pohađaju nastavu u školi. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju predviđenaje ova mogućnost, ali će moći da se realizuje tek kada se pravilnikom bliže uredi način njene organizacije.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka, odnosno mere individualizacije.

Mere individualizacije ostvaruju se putem:

1) razumnog prilagođavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predškolskoj ustanovi, odnosno nastava u školi,

2) prilagođavanja metoda rada, nastavnih sredstava i didaktičkog materijala, načina davanja instrukcije i zadavanja zadataka, praćenja napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije situacija učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije,

3) izmena sadržaja aktivnosti u vaspitnoj grupi, odnosno sadržaja učenja i ishoda obrazovanja i vaspitanja.

Ako se utvrdi da mere individualizacije ne daju željene rezultate, nastavnik se obraća Timu za inkluzivno obrazovanje kako bi se pokrenula procedura za utvrđivanje potrebe izrade individualnog obrazovnog plana (IOP-a).

Poslednja izmena 13.01.2020.

IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima.

Predlog za utvrđivanje prava na IOP direktoru ustanove podnosi tim za inkluzivno obrazovanje, na osnovu procene koju daje vaspitač, nastavnik, stručni saradnik ili roditelj, nakon što su prethodno primenjivane, evidentirane i vrednovane mere individualizacije.

IOP sadrži pedagoški profil, plan mera individualizacije, personalizovani program nastave i učenja (donosi se samo za učenike), podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a, a može da sadrži i plan tranzicije, kao i plan prevencije osipanja.

Poslednja izmena 13.01.2020.

IOP se izrađuje prema obrazovnim potrebama deteta, učenika, odnosno odraslog.

IOP1 - prilagođeni program nastave i učenja u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava.

IOP2 - izmenjeni program nastave i učenja u kojem se planira i prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.

IOP3 - proširen i produbljen program nastave i učenja koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

IOP izrađuje Tim na koji saglasnost daje roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.

Predškolska ustanova donosi IOP1, a osnovna i srednja škola IOP1, IOP2 i IOP3.

Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kome je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, ako te teškoće utiču na njegovu dobrobit, odnosno ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja ili predstavljaju rizik od ranog napuštanja školovanja.

Pravo na IOP ima dete, učenik ili odrasli koji ima teškoće u učenju, smetnje u razvoju ili invaliditet ili živi u socijalno nestimulativnoj sredini.

Pravo na prilagođen način obrazovanja po IOP-u u smislu proširivanja i produbljivanja sadržaja učenja ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Ustanova pismenim putem obaveštava roditelja da je podnet predlog za utvrđivanje prava na IOP.

Roditelj svojim potpisom potvrđuje da je upoznat sa podnetim predlogom za utvrđivanje prava na IOP, razlozima za njegovo podnošenje i da je saglasan da se pristupi izradi IOP-a.

Ukoliko roditelj neopravdano odbije učešće u izradi ili davanju saglasnosti na IOP, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležnu ustanovu socijalne zaštite u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, odnosno učenika.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Potrebno je podneti zahtev za priznavanje strane osnovnoškolske isprave Agenciji za kvalifikaciju (ENIC/NARIC centru) u Beogradu, Majke Jevrosime 51.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Osnovna škola izdaje svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju kada učenik obavi završni ispit.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Program osnovnog obrazovanja odraslih (starijih od 15 godina) realizuje se u školama za osnovno obrazovanje odraslih i u redovnim osnovnim školama u okviru posebnih odeljenja za odrasle (po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih - FOOO) na teritoriji 16 školskih uprava, u 65 osnovnih škola.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Osnovno obrazovanje je namenjeno odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje, ili ga nisu nikada započeli, a imaju više od 15 godina života.

Osnovno obrazovanje odraslih traje 3 godine i ostvaruje se u tri ciklusa, od kojih svaki traje po jednu školsku godinu: 1. ciklus (1- 4. razred), 2. ciklus (5. i 6.razred) i 3. ciklus (7.i 8. razred).

Detaljnije informacije o upisu i programu možete dobiti u najbližoj školi koja sprovodi program.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jednaput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika. Nasilje može da se javi od strane deteta ili učenika prema drugom detetu ili učeniku i u tim situacijama govorimo o vršnjačkom nasilju. Vršnjačko nasilje može da se javi kao fizičko, emocionalno, socijalno, seksualno i elektronsko.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Ukoliko me druga deca ili učenici (individualno ili u grupi) vređaju, fizički povređuju ili pokušavaju fizički da povrede, uništavaju moje stvari, ismevaju, isključuju iz grupe, dodiruju na način koji mi smeta, snimaju bez mog pristanka i dele snimljeni materijal, prete mi, udružuju se protiv mene potrebno je da potražim pomoć jer sam izložen/a vršnjačkom nasilju.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Nasilje činiš svaki put kada drugu decu/učenike vređaš, ismevaš, pretiš im, zastrašuješ ih, fizički povređuješ ili svojim ponašanjem možeš fizički da povrediš, uništavaš njihove stvari, uznemiravaš porukama, isključuješ iz grupe i učestvuješ sa drugima u njihovom isključivanju, snimaš bez njihove dozvole ili deliš materijale koji služe da ih ismeješ ili emocionalno povrediš. Važno je da znaš razliku između igre i nasilja. Bilo koja igra bez obzira na pristanak onih koji učestvuju koja uključuje guranje, udaranje, ismevanje, prikazivanje agresije i nasilja nije igra i može imati ozbiljne posledice. Ukoliko vidiš da neko trpi nasilje važno je da reaguješ, da potražiš pomoć odraslih.

Poslednja izmena 13.01.2020.

U školi uvek možeš da se obratiš odeljenskom starešini, psihologu ili pedagogu, timu za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, direktoru škole, nastavnicima, dežurnom nastavniku. Važno je da obavestiš i svoje roditelje kako bi u saradnji sa školom pomogli da se osećaš sigurno i bezbedno.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Jedinstveni obrazovni broj (JOB) predstavlja jedinstvenu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu prilikom prvog upisa u ustanovu (predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova) u Republici Srbiji. To znači da dete već prilikom upisa u predškolsku ustanovu dobija JOB koji će ga pratiti tokom celokupnog školovanjakroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. JOB se dodeljuje u cilju zaštite podataka o ličnosti u procesu vođenja pedagoške evidencije i dokumentacije u elektronskom obliku. JOB predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, odraslom i studentu u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

Zahtev za dodeljivanje JOB može podneti isključivo ustanova.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) je sistem u kome se vode evidencije o svim učenicima. Država na taj načinima potpuni pregled obrazovnog sistema i celokupnog toka obrazovanja učenika, od momenta upisa u predškolsku ustanovu do trenutkazavršetka srednje škole ili fakulteta, odnosno dobijanja zaposlenja. JISP omogućava tačan pregled broja učenika, informaciju o školama koje pohađaju, u koje škole se upisuju nakon osnovnih škola - da li u gimnazije, srednje tehničke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo i gde se zapošljavaju i za koju prosečnu platu.

JISP će omogućiti uvid u proces i kvalitet obrazovanja u okviru samog obrazovnog sistema, kao što je uspeh koji učenici pojedinačnih škola postižu, da li nastavljaju školovanje i u kojim oblastima, za kakvo obrazovanja i koje struke se dalje opredeljuju i slično. Taj sistem će biti povezan i sa tržištem rada, odnosno, biće dostupni podaci koji će pomoći mladim ljudima da znaju koliko brzo mogu da očekuju da će naći posao za svaki srednjoškolski profil i fakultetski program, kolika je prosečna dužina traženja posla, kao i sa kojom prosečnom platom se zapošljavaju osobe koje su završile određene škole/fakultete.

Ovi podaci i pokazatelji pomoći će da se modernizuje upravljanje i donošenje odluka u vezi sa sistemom obrazovanja na osnovu preciznih pokazatelja u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i efikasnog sistema obrazovanja i vaspitanja, a deci i mladima će omogućiti da svoju budućnost, obrazovanje i izbor profesije biraju takođe na osnovu jasnih informacija o tome šta mogu da očekuju nakon završetka određenog programa.. Takođe, na osnovu ovih informacija, racionalizaciju finansiranja i smanjenja administrativnog opterećenja svih zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

Poslednja izmena 2.2.2020.